Osjećam, ne osjećam...

Ne osjećam novogodišnji duh ni dalje. Osjećam sam oda je ođe mnogo hladnije nego tamo. Srzla sam se danas.

Upravo sam se vratila sa koncerta Rada Šerbedžije. Radeta? Nemam pojma. I prijatelja. Iznenadi Balašević.

Bilo je odlično. Mogao je bez one Maje Tatić, ali, aj sad.

Opasan je on tip, stvarno.

A sad ću da jedem burek. Sa mesom.

sub - 29.12.2007

Veliki brat

Možda sam ja peosjetljiva, ali se šokirah sad. I tresem se.

sat kasnije, dodatak:

Ustala sam, kapiram da se  ipak nijesam spakovala, jurim kod frizera, napolju sunce, prepuštam mu se. Radujem se putovanju. Viđenju.

Vraćam se i saznajem.

Možda sam mračnjak koji se lako kači za loše stvari. Ali, mnogo smrti nešto. Uvijek ih ima, da, ali javne su nam pred očima.

Ne bojim se sopstvene. Nimalo. Često sam je zvala, iako, eto još sam ođe, i kad je najgore bilo, sve sam mislila - ma nema šanse da je ovo moja sudbina, aj da sačekam još malo. Nijesam sebi dala život, neću ga ni uzimati.

Ovakve stvari me prestrave. Ne znam zašto. Korespondira sa nesvjesnim?

Žao mi ih je.

I tako je surovo, njih nema više, jadne te porodice.

A za nas ostale, život ide dalje. Ja se pakujem, tužna, ali živa. Za sada.

Valjda je to ona odvratna strana života i svakidašnjice.

pet - 28.12.2007

I jos može bolje. Uvijek.

Prolazi i ova nedelja. Ludacka. Znaju podočnjaci.

Upravo doručkujem urmašicu, baš mi treba.

Juče sam u neko doba prala veš i usisala stan.

Hm, sve ovo ukazuje samo na jedno. Pms.

Inače, snijeg i led tamo neđe, jel da. Nije problem. Bolje da je vani tako nego unutra.

Bojim se tog Saturna u Devici. Stvarno.

Skapirala sam prekjuče, šetajući po kiši, da sam se navikla na ovaj grad. Ne zavoljela - volim samo Vračar, skromno priznajem.

Dakle, ne znam kad ni kako, može biti da je i novi stan uticao, ali , lakše je, dobro je, bolje je.

čet - 27.12.2007

Bez riječi sam

Ubijena Benazir Buto. Bože.

www.time.com/time/world/article/0,8599,1698466,00.html

sre - 26.12.2007

Nema veze

Spucala sam danas još dva komada.

I još dva dana do mrdanja. Kad će više...Valjda se ne istopi taj snijeg, ovog puta ga hoću.

Koji haos oko mene. Nema veze.

uto - 25.12.2007

JA

Hoću da prođe ovo. Moja frka. Tvoja frka. Frke.

Hoću crveni detalj tamo neđe, da kaže mi: slavi, ludačo. Iskuliraj, opusti se. Recituj omiljenu Karverovu.

Hoću lijeno jutro i dan u krevetu. Miris pekare ispod i spori dan. Tandrkanje tramvaja i poznati miris.

Hoću Berry White-a, Cohen-a, Kate Bush, Gibonnoga. Olivera, sa kojim se sada drogiram.

Dugo je ovo, ovako.  Ne živim, čak i ne grickam k'o miš dane. Čije je ovo? Dobro mi sjede.

K r e p a n a   s a m.  Treba mi odmor, dupla doza. Pa opet.

Još tri...

Da,  kad kapiram da samo JA ođe, ispada da sam nezrela i ego to nešto.  Do kad ću biti ne zna se. Ne.

Školski

Ovo mi je škola
I drugi puta ću pametnije
Jer fališ mi do bola
I znam da bit će još i bolnije
Jer svaka ljubav nova
Ruši vjeru u tebe
Ovo mi je škola
I drugi puta ću pametnije

Oooo ooo

Koje su to riječi
Što su meni sišle s usana
Ne poznajem ni jednu
Što bi kazni ovoj bila jednaka
Jer su osveta i ponos
Dvije sestre blizanke
Rođene u ponoć
Jedna malo prije, a druga kasnije

Oooo ooo
Ako ikad vratim vjeru u tebe
Oooo ooo
I onda lažna nada nikne za mene
Na poljima od snova
Ne pušta se korijenje
Ovo mi je škola
I drugi puta ću pametnije
Oooo ooo

Ovo mi je škola
I drugi puta ću pametnije
Jer fališ mi do bola
I znam da bit će još i bolnije

Jer su osveta i ponos
Dvije sestre blizanke
Rođene u ponoć
Jedna malo prije, a druga kasnije.

Gibonni

pon - 24.12.2007

Glupaneskno

Sve, sve,  ali kad vidim ono psihološkinja, pa mislim... Prećerivanje je ako išta.

Šta mi bi?

Ništa, čitam novine i zgrozih se na odrednicu. A što smo ravnopravne, au što smo jake, au, imamo i posebne odrednice za zanimanja...Ma...Ne samo to no i dekanese i dramaturškinje i ostale zajebancije.

Da, velim ja, vrlo žensko.

Brzi, u pauzi

Glupa sam danas iako ne nosim glupe patike, vec one moje omiljene najki čizme.

Drogiram se raznim antivirus preparatima i uredno ne izvršavam svoje obaveze. Međutim, sasvim regularno se nerviram, to se ne može poremetiti.

Onome ko kasni sa džakom u kome je moje novogodišnje raspoloženje, stvarnoo, ali stvarno poručujem da požuri. Nije u redu. Makar nešto.

sub - 22.12.2007

Još jedna jadikovka

Pa đe sad...

Kakav dan. Nijesam uspjela da uradim ništa sa liste. Da, počela sam da pišem obaveze, moram. Zajebano je. I uglavnom sam spavala, lelujala, ponešto mrvu uradila, skoro ništa. I sve ostavljam za sjutra. Hvata me ono: hoću li biti živa 29-og, kad sve prođe...Znam da hoću, ali, može li neko umjesto mene da pozavršava ova sranja do tada.

Karte za koncert Rada Šerbedžije su kupljene. Neki se protivili, neki ga ne vole. Ali, život čine kompromisi. To je moj novogodišnji gušt. Jedva čekam, ako budem živa...

Odoh u krevet da iščitavam sranja jer za stvaranje temperaturna glava sposobna nije.

Ego, itd

Jer su osveta i ponos, dvije sestre blizanke...

Rođene u ponoć.

Jedna malo prije,

Druga kasnije.

Gibo

pet - 21.12.2007

Vučem se k'o mrcina

Danas mi je u školi padala glava. I onda sam otišla kući i obučena se zavukla u krevet.

Prehlada u finišu. Tako predvidljivo. Tako tipično.

Treba mi neko da me mazi. I čime se odstranjuje bol u kostima? Kao nekakva baba sam. Užas.

Stvarno mi je loše a ne smijem to sada dozvoliti.

Ne bježati u bolest, bježati od nje.

Glupi ferveks, potisnuo je, pa sad došla čitava familija virusa.

Tužnjak.

čet - 20.12.2007

Shizofrenost, ovo, ono

Kako bih da nas da ne radim ništa.

Prehlađujem i nemam snage.

Tri reda podočnjaka.

Opet zaspala kasno, jebem li ga. I da, mnogo psujem ovih dana. Pražnjenje. Kad  ne umijem da grmim.

Sinoć sam shvatila da se mijenjam. Prija mi a ja to nijesam voljela. Neke pjesme, neki ljudi. Recimo.

Stavovi su drugačiji, odjednom. Kuvalo se to, sigurno. Ne svi ali neki.

Drugačije mislim. Sazrijevanje u etapama, očigledno.

Neka planeta mi sjeba budžet. Nijesam ja , ona je. Sve mi se kupuje.

Mirisna svijeća od kafe, novine Prestup, majica za ispite, haha. Pedeset eura fiju.

Glupe pare i ko ih izmisli. Nijesam platila račune.

sre - 19.12.2007

Gluposti

Na rođenom mi blogu komentarišem kao anonimac. Eto dokle je došlo. Šanse nije bilo da sam mogla zaspati prije pet. I čini mi se da nijesam sama u stanu. Nešto je šuškalo, jes. Ali onda je prestalo...Je li moguće da imam mišonju? Pa kud je, pa đe je?

Čekala se sinoć slava, svuda muzika, uhvati me neka tuga, da joj majku. Falio mi je.

Poslije komentarisanja anonimnog, ispih red bull odjednom i trk u školu. Radio je, što jes - jes.

Muka mi je sad od riblje čorbe. Miksovaću je sa mandarinama.

Pao mi je telefon prekjuče tri puta, sad zajebava.

Kad sam smotana.

uto - 18.12.2007

Brojim

Sjećam se ljetos one opasne temperature. I umire se, ne živi se, ni životari čak. Stvarno sam mislila da je gotovo sa mnom. I onda pade kišica, pade par stepeni, mi kao novi. Kako je čovjek čudna živuljka. Kao da ništa nije bilo.

Kao bebica od koje sakriješ igračku i ona zaboravi da je ista ikad i postojala. Bebica se poslije propameti, ali mi, kao ljudi, mi smo  srećom napravljeni drugačije.

Sve u vezi obaveza trabunjam. Baš sam umorna. Svakog dana. Ne spavam kako treba, ustajem rano, trošim se. Kamo sreće da rmbam neđe. Nego ovako, glavom.

I da li će, tamo kad bude mala pauzica, sve biti zaboravljeno? svaka suzica i nervoza i gluposti...Ili će mi dosaditi da se tako ponašam?

hm, znm se, znam. Teško. Ali vapim za odmorom. U smislu reseta mozga. Ne znam kako to da napravim i kad mu bude vrijeme. Još samo jedanaest dana. Do odmora...

pon - 17.12.2007

Čuvaj, pamti

Snijeg. Kažu, pepeljavac. Prvi put čujem za tu riječ. I to me raduje. Nove riječi u tvom jeziku su prijatna iznenađenja. Kao tako nešto lijepo kod muškarca, recimo. I novo, a oduvijek je tu. Ne znam, to asocirah.

Vunena roza kapa.

Mala pobjeda. Početak. I mrva sreće kao vjetar u jedra, moja.

ned - 16.12.2007

Locked

Volim kada me probudi sunce. I obaveza naćera da izađem odmah. Strašna obaveza, zakazano feniranje. Tu, na dva minuta od mene. Dohvati me mraz, razbudi za sekund. Da, sređivanje kose, boli me dupe, juče kukala, danas se nagradila. Za sjutra.

I, završi se to, krenem ja doma, kad, đavola...Vrata salona ne mogu da se otvore sa unutrašnje strane, riknula brava, a žena koja je poslednja ušla ih pritvorila. Dakle, treba neko spolja da ih otvori i jedino tako mogu izaći.

Ali, ovo je Cetinje nedeljom. Niđe ljudi. Ok, čekam ja. Naiazi neki tip, kucam mu, mašem, đavo me nosio, i smijem se, pokazujem na kvaku. Ništa on. I tako me je prošlo njih nekoliko. I cure, dva čovjeka.

Kaže frizerka, vide tebe takvu, sigurno misle da je neka skrivena kamera...A ja se od muke smijem. Otvori neka žena koja je došla na sređivanje.

E svašta.

sub - 15.12.2007

RazmaŽena

Razmažena si.

Toliko sam puta čula.

I danas, dok me je Nataša tješila. Ja plakala i kukala zbog obaveza. I pričala noćnu moru san.

U moj stan, koji ima stakleni krov, ravni, uletjela je neka drvena paleta na koju se stavlja teret i polomila ga. Krov. To je dio sna. I avioni lete i padaju.

Ali, mene niko nikad nije mazio. Ne pamtim to. Nije se dešavalo. Po tome, nijesam apsolutno razmažena. Ni tata ni mama me nijesu držali u krilu i pričali mi bajke. Sa devet godina sam odrasla. Sa deset bila majka i domaćica. Itd.

Onda si samu sebe razmazila, ona će.

Zanimljivo.

Kako li sam živjela onda kad nijesam plakala.  Sad me spašava. Sad sam dobro. Do sjutrašnjeg termina za kmez.

pet - 14.12.2007

Pizza & Shark

Da dozvolim sebi par sati kuliraže.  Dozvolila sam i naručivanje pice, kućna dostava. Nikad nijesam bila srećnija nego kad mi je tip isporučio. Picerija je prekoputa mene. Ali je nevjerovarno, nevjerovatno hladno danas.

Dakle, civilizacijo, tu sam! Nema blata, nema beba što kmeče i žene koja stalno pere tepihe i širi ih po stepeništu i na mojoj terasi.

Moja nova, fina ,medena garsonjera u potkrovlju. A ispod je butik u kome već kupujem na crtu.  Znate Keri iz Seks grada. Ta sam. Aha ( less tomorrow) . U centru centra gnijezdo. Ne mogu da šetam gola po stanu jer je cetinjska Knez Mihajlova ispod mojih prozora. I mogu da me vide. A neki bi se možda popeo gore. To mi ne treba.

Iz popularnog kafića trešti muzika svakog vikenda. I ne smeta mi. Gledam film i stavim slušalice. Skapirala sam da me je mir ubijao, ćerao me u depresiju. Ovako, uđe svijetlo ujutro, čujem grad, koliko je to moguće ođe...I ćeram se na akciju.

S te strane je lakše. Ono drugo, jebi ga, biće uvijek teško. I  biram najteže, to sad vidim. ili ono bira mene.Ko će ga znati.

Nedostajao mi je net, moji ljudi i ovo neobavezno pisanje. Baš.

čet - 13.12.2007

Aleluja

Stig`o ADSL. Sad još da se ošišam i okupam i sve to što ide uz povratak u život.

sre - 12.12.2007

Ja sam...

Frustrirana. Idem u tcom svakog dana. Budim se u osam da bih ih zvala. I, nista. Sjutra. Pa opet sjutra. Pa imaju problem.

Zavisna. Zena modernog doba. Net mi treba. Za skolu, ljubavisanje, relaksaciju, informisanje. Za sve. Uvijek da sam online.

Ne valja ovo brate ovako.

Platicu taj paket od 5 gb 25e plus pdv, plus telefonska pretplata. A jos to i ne koristim.

Jebem im mater.

Umorna. Citam, pisem, brisem, placunjam. Nemam drustveni zivot. Stigne te sve, nekad. Plandovala sam godinama.

Sama.

Razmisljam sta bi me sad malo diglo a da nije droga... I da nije seks...

Hm.

ned - 09.12.2007

nema mjesta strpljenju, otislo je u pm

Molim se svim bozanstvima da mi sjutra ukljuce adsl i net i  to. Ovako ne ide. Smeta mi za sve. Jebem ti selo, jebem ti sve.

čet - 06.12.2007

Post zvani Uh

Valjda je sve u redu sada. Ne stizem da napisem nista odje. Ne umijem da otvorim poruke. Nece vise blog da mi se otvara u mobilnom telefonu, kaze - memory full. A nije. Uzas. Nijesam ni znala da komentari ne rade, dok mi ne javi jedna dobra dusa.

Ako preteknem decembar, bicu ka Leonardo kad ono drechi na Titaniku. Ulazem mnogo, toliko i trazim. Od sebe.

Nedostaje mi Beograd. I...Brojim dane do Nove godine, valjda cu imati nesto slobodnih.

Prehladila sam. Temperatura. Mnogo, mnogo posla.

uto - 04.12.2007

Začuđena, a što drugo...

Neka što sam se ja preselila, no su i ođe, vidim, krečili. Pa se boja još suši...

Au, kako se začudih.

Nemam neta, ne znam kad će mi mozgovi prikopčati moj broj i adsl. Umrijeću.

Ali mi je gajbica med.

Kuku, kako ću se ja sad snaći na ovom blogu. Samo bih da pišem, jebeš kerefeke...I plava sam.