First we take...

Nijesam izdržala. Otišlo je još 2, 80 e. Šta ću, moram da vidim šta rade slavni. I još neke sitnice.

Dani su vreli a noći hladne.

Idealne.

Rima.

sre - 28.05.2008

šezdeset centi

I odlučim da danas ne trošim novac. Da vidimo umijem li to. Da vidimo kakva mi je volja. Nemam skoro ni koji, da budem iskrena.

Ali nestalo vode. Izađem vani na kafu, drugi su me zvali ,e! Mada mi se plaćala kafica,ali rekla sam, da vidim kako je to.

Nema još vode, kažu.

Kupim vodu.

Dođem kući.

Da, došla voda.

Ne postoji dan da se potroši nula.

uto - 27.05.2008

Galerija i tako nešto

Čujem engleski ispod prozora.

A ja sam pored prozora. Napolju je vruće, roletne su spuštene, u stanu pirka. sjedim pored prozora i slušam ljude. Puno engleskog.

Mi smo lutkova kuća. Lutak spava na Lovćenu, lutke su i dalje u njegovoj kući. Razni ljudi dolaze da nas gledaju. Pa čujem jezike.

Kapetane, lupetane

Jedan sat poslije ponoći i šesnaest minuta.
Na Cetinju ništa. Tišina. Silence.
Dvadeset sedam stepeni danas.
Da bacim smeće i ošamućivanje. Pa odakle ovo ljeto sada, kad sam ga već prežalila i zaboravila? Svašta. Ljeto. Svašta. Kafić je primakao terasu skoro do ulaza u moju zgradu-kuću. Podočnjaci u izlogu.

SVE SMRTI ME UBITI NEĆE...

Sto i na njemu milion sitnica. ili sto hiljada ili šta već. Moje sitnice.

Gluva noć i u njoj samo Šerbedžijin glas. Prosipa se na cetinjsku tišinu i boji je. Čuje li ga ko...?
Samo on i tipkanje.

Moj pas će biti depresivan. Kada budemo zajedno u pms-u, moraću da idem u park i da spavam tamo. Moj pas će me istjerati.


 

pon - 26.05.2008

hoću psa, part two

A patuljasti šnaucer????

ned - 25.05.2008

Samo hormoni i kasno buđenje

Uhvatilo me spavanja. Po dvanaest sati. Da nadoknadim, nesretnica, sve ove dane kad sam pila mnogo kafe i šarkove i red bulove. Eto, već sjutra krećem opet u sve to, ali nema veze. Nije loše, treba tako, isplatiće se.

Dobra mantra, a?

Izgleda da sam i dobila, pa neće biti više više urlanja na livadi dok Greta istrčava svoju rutu. Ne urlanja na nju, ne. Nego to je ono, što se radi u filmovima - čisti se organizam. U stvari, prekjuče sam urlala baš, a sinoć sam trčala sa Gretom. Fazon je što nijesam mogla najbrže jer mi se on plela u noge, pa sam mogla poljubiti blato. Greta voli kad trčimo zajedno. Greta ne zna što je pms.

Inače vidim da nema na blogu ništa od mojih zanimljivih zgoda. Kad ga prelistam kao neko ko slučajno dođe na plavu stranicu sa morem u vrhu, vidim samo nekog kome je sve skoro teško.

Koja sam ja pička, jedna mala maca koja bi da se mazi.

Dešava se u stvari svašta i, sve, ali sve je zanimljivo.

Ne piše, može biti samo zato što sam ovo P....., nego i jer neke stvari nikad ne pišem. Nije ovo fuckin neka žuta novina.

Moj život jes zanimljiv ali je moj blog mjesto depresivnog prećerivanja.

Volim ga, ipak.

Kako su lijepi dani sada ođe, kako je sve zeleno i smiruje ili izluđuje. Sredine nema. Volim Cetinje. Danas kažem to.

VOLIIIM.

pet - 23.05.2008

Minuet

Vedra jutra.

U danima kad toliko toga želim, ne želim ništa.

Samo ovaj život, ništa više. Ipak,

Nadam se da niko neće navratiti.

ali, ako neko i dođe, želim da to bude ona.

Ona, sa dijamantskim zvjezdicama

Na vrhovima cipela.

Djevojka koju sam vidio kako pleše minuet.

Starinski ples.

Minuet. Plesala ga je

onako kako je i trebalo da se pleše.

I onako kkao je sama htjela.

Rejmond  Karver

Polugodišnji obračun

Čudna je godina, ovo što sam do sada iskuslila. Da, upravo ta riječ. Ne mogu je definisati drugačije, reći da je dobra ili loša. Ona je sve.

Zrenula sam, još. Valjda tamo oko četrdesete budem na nivou osamdesetogodišnjaka. A ovaj drugi dio mene tinejdžer.

Nova saznanja o sebi i svijetu.

Želim da imam psa. Nekad, u budućnosti, kad budem imala đe da ga držim. Želim malog psa koji se ne linja previše. Vidjela sam nešto bijelo, sitno, ne znam kako se zove. nije baš pudla- Ne velikog da ne bibio jači od mene. Uživam ja u Greti- labradoru,ali zna da me povuče žestoko.

Napredak je to. Svijest da želim da brine o psu. Možda nekad poželim i svoje dijete.

Život nije loš. Dobro, besmislen je i dalje, ali to je drugo. Može se, funkcioniše se. Baviš se nečim, ostaće neka djela poslije tebe, imaš aspekt slave poslije smrti.

Boli me kurac za to. Želim da me raspu neđe, da ne ostane ništa od mene. Kao ono iz pepljare u smeće ili wc šolju. A kamoli djela.

Prija mi da živim sama. Volim radio i tv. I tišinu. Nered, kontrolisani. Mada sam danas pola sata tražila telefone. Posliej toga sam malo pospremila. I usisala.

Ovih dana otvaram žiro račun, uskoro dobijam kreditnu karticu i ulazim u jebeni svijet kapitalizma. U zdravlje.

sre - 21.05.2008

samo malo

Danas je državni svetac. Kad bih pročeprkala po arhivi tekstova, našla bih i onaj prije a i  onaj poslije, pijani...Simpatično je bilo.

Odmorih malo, obnovih se unutra. Bila i kući dva dana. Ako takvo nešto postoji.

Prije mi Lela kaže da se po meni ne bi nikako mogao praviti dramski lik, jer to što ja radim nije vjerovatno, pa bi rekli da takva osoba ne postoji, nije uvljerljiva. Otprilike tako. Pa i jes.

sub - 17.05.2008

Zjemaljski dani tjeku...

Evo mene na mom blogu, normalnije. Juče je bio pretežak dan, toliko zajeban da nijesam bila u stanju sinoć da pijem. Pokušala sam ali nije išlo. Zamalo da se onesvijestim. To m iradi organizam kad ga silim na nešto. Tvrdoglav je skoro koliko i ja sama tj moja duša.
Danas je bio poseban dan. Za mene. Znam zašto. I majka je napunila pedeset četiri godine. Sinoć i je kad sam poslala sms, dogovorila da me mnogo voli. To me malo žacnulo. Demoni, demoni.
Sanjala sam i uplašila se sna. Za sada je sve u redu.
Das se, takođe, uživalo. Mirisala se šuma i gledalo u krošnje, mladice na jelama – ako su to jelke, mislim da jesu. Poskupljuje jelo i kafe i tako to – zbog turista. A njih ima bas mnogo sada. Zovu ih hokejašima, toliko su stari da skoro svi imaju po štap...Ali se konobari ne žale, davaju im bakšiš. Jedan restoran se dosjetio pa Cetinjanima daje 20% popusta. U to se ubrajamo i mi – nesretni studenti.
Mislilo se i do mora. Ali se naoblačilo pa odustasmo od toga. Taman lijepo, ne bih rugačije odmorila.
Konstatujem – kad nijesam skroz u poslu, mozak šlajfuje i hvatam sebe kako odlazim u misaona sranja. E nećeš ga, majci.
Malo pospremih stran, oprala sam sudove nakupljene u poslednjih deset dana. Nije ih bilo mnogo jer se slabo jede kući, ako se i jede, samo su sendviči ili voćni jogurti u pitanju.
Navukla sam se na jagode! Živjele jagode. Kilogram 3,40 e. Ups. Ali odlične. Koliko su kod vas?

sre - 14.05.2008

eto

Lijepi dani kad je sunčano. Gluvo poslijepodne. Kafa i cedevita, pritisak neđe na podu. Iscrpljujući školski dani. Iscrpljujući kućni pred kompjuterom dani.

ned - 11.05.2008

Jutros su drugi mladi

Uhvatiće se paučina ođe...Strašno.

Elem, ne stižem ništa, osim pomalo da spavam, mnogo da radim. Ukradena mi je subota, bila je u stvari samo ponovljeni petak. A on jako, jako naporan.

Neđe oko jedan večeras slučajno na teveu Arsenov koncert na htv dva. I plačem kao kiša. Od sreće, šta li, ne znam. Nemam kad da se analiziram. Uglavnom, možda mi je to bila neka sićušna nagrada. Malo uživanja. I njih dvije su iskulirale, nije se prebacivalo na drugi kanal.

Moja najnovija ljubav je Greta. Kako mi se samo raduje. Mnogo se volimo. Ona je labrador, ima godinu i četiri mjeseca. Vikala sam je prije neku noć jer se izgubila bila. Jedva je našli u visokoj travi, šćućurenu. Pa je kijala. I ja joj pričam preko telefona...I kažu mi kako je lizala slušalicu. Prije je skakala od sreće jer me nije vidjela od juče popodne. Pa smo pričale. I njena šapa preko moje ruke, da ne bih slučajno otišla...

Greta, fino pajki. Volim te.

sre - 07.05.2008

Smrt slova A, I

Majka je u Beogradu a ja krepavam ođe.

Ništa Taš, Šansa, Brodić...

Malo spavam, učim, pišem, svađam se, plačunjam, boli me uvo, pijem analgine.

A projeće a divno napolju.

Kolokvijumi, još malo pa ispiti.

Lele. Mnogo naporno.

Pobježe mi beogradsko proljeće...

Toliko su mi slova I i A ubili u scenariju. Volim veznike, pa šta.

U stanu još malo pa zaraza. Neka čeka petak.

pon - 05.05.2008

Ništa lično

Šta ono bješe odmor?

Kukala ti majka, da ti kukala...

pet - 02.05.2008

Kako sam provela prvi maj?

Prvo, odlučula sam da nema mrdanja, ne idem ni u rodni grad, a kamoli neđe drugo. Biću vrijedna i pametnija nego inače.
Kad ono, međutim!
Ne, nijesam niđe otišla. Ali radila sam ništa. I pokazalo se da je to okej. Prošla me je tenzija, tri dana sam odmarala. Platiću na rate, ali nebitno.
Danas je bilo tako lijepo vani, nadoknadilo mi je sva sjebavanja. Sunce. Ptice. Pas koji mi se tolikooo radovao. Sunce opet. Kafa.
Imam još sjutra i prekosjutra. Eventualno ponedeljak. E, radiću kao mazga. Bitno je: pauzu sam napravila. Ne kažem da me savjest nije grickala - naravno da jeste, ipak sam to JA. Ali nekako spasih sebe, baterija ne da je bila pred riknjavanjem, nego sam nabavila drugu sada.

Aktivno odmaranje. Moždani oporavak.