ned - 24.06.2007

Nikud od sebe do u sebe

Zakucala sam se za jebeni racunar i prvi put u zivotu ga mrzim.

Zato sto nesto moram, zato sto ne moze drugacije, zato sto nema rezervnog izlaza u slucaju nuzde, pozara, sta vec. Mrzim i ono sto volim jer se mora.

Lice mi gori, jos malo pa cu biti sasvim prehladjena. Tijelo se bori sa naporom, stres me sjebava.

Mrzim sto sam ovakva. Najbolja i najgora sebi, ta sam. Nema izmedju. Posto mi je srce ok, nizak je pritisak, moja smrt ipak mora biti nagla, kao i zivot–tako da, udarice me auto i pogledacu u nebo jos jednom dok ne krene krv na usta.

Tako je vrelo i zagusljivo i idem da se opet ispljuskam hladnom vodom.

I pauza je gotova.

pet - 22.06.2007

(ne)svijest

Prosla Mojkovac i stigla do Bertolucija.

Tako je bilo prije pet sati.

Sad sam vec u mojom sobi. Prosla i Bergmana.

Boli me glava jako.

Razmisljam koliko sam hiljada kilometara presla busom ove godine.

Da li se mazohista rodi ili postane, i o tome razmisljam.

Dala sam sebi slobodno ovo vece. I evo me i odje.

Moja sekcija, blogovanje.

sre - 20.06.2007

Daje se na znanje

Zapostavila sam sebe odje, opravdano. Nece dugo trajati to, ali mora se malo.
Glupo je  smaram nebulozama gorim nego inace. A sad sam takva.
I ucim.

Objavio mojmentalni_kung_fu u 20. jun 2007 17:09:00 | 9 komentara

pon - 18.06.2007

Frazetine

Kako vrijeme prolazi brzo onda kad mi treba. Kako se ono kaze - ne jebe zivu silu.
Tako nesto.
Raspolozenje mijenjam dok si rek`o keks.
Mirna, luda, ufrcena, vesela. Pa nanovo.
Neki tip - prosjak ili sta vec, rekao mi `djevojcice`. Je li zbog pletenica? Da mi podigne raspolozenje? Nijesam uopste reagovala.
Rekla sam, dijelim im sigurno deset eura, poslije. Usitnicu na po pedeset centi. Poslije.
A onaj neko uvijek posalje nekog.
Hvala ti, principu, silo.


Objavio mojmentalni_kung_fu u 18. jun 2007 22:08:00 | 2 komentara

ned - 17.06.2007

...

Frko, mrsh!
Objavio mojmentalni_kung_fu u 17. jun 2007 16:45:00 | 5 komentara

E, emocije, emotivka...

Islo mi se u zeleno, cinilo mi se da ce to ocerati vrelo. Ne pamtim kad sam se tako znojila. U talasima. Ne ovim sto volim, plavim i bijelim i sumecim. Nego klimaktericnim. O zlo, o naopako.

Park kao oaza, ponocna. Lijepo.

Cuje se muzika, poznata.

Ti, ti si ga upoznala jedne ljetne veceri

On, on te poljubio dok more se pjenilo...

Hej, neki klinci u Skc - u odlicno skidaju Divlje Jagode, govorim mu.

Da, bas.

 Hvala im, tako mi godi, uzivamo.

Pa ide jos jedna pjesma, pa jos jedna. U, samo pjevaju od Jagoda pjesme i zvuce bas kao oni...

Kad bas te noci, Divlje Jagode, original. I ja i  on u parku. A dan ludacki. Bremenit informacijama raznim koje uticu svakojako na nervni sistem mene.

Pa je onaj neko poslao finu muziku, da mi sacuva sistem.

I onda, ona pjesma.

Park `97 - me.

Suze od srece. Zivot je zajebana rabota. Srecna sam bila deceniju prije, sa nekim uz tu pjesmu.

Ali ove junske 2007 - me noci, sretnija sam nego tada. I bas tu pjesmu pjevaju samo meni, uzivo... Drugoj, jacoj, pametnijoj. Ona iz proslog vijeka, znala je da ide u novo, drhtala kao ptic, nije znala sto je to. Sve novo.

Ova se danas smije i place, od srece. I opet sve je isto a nije nista.

Zagrli me jako. I plesemo u parku, i smijemo se.

Znaj, ljeto je varljivo

A srce ti zavodljivo

Kući kad si dosla ti

Znala si da si u zabludi

A to veče uz mora sum

Od sreće sva si blistala

Krivo je more ...

Znaj ....

pet - 15.06.2007

...

Vrucinica. Tepam joj, da bude dobra i ne divlja.
Snizenja.
Kafa u hladu.
Ucenje smira.

Objavio mojmentalni_kung_fu u 15. jun 2007 15:39:00 | 4 komentara

čet - 14.06.2007

Dan se gasi

Utekla sam malo od plemena, opet. Odmah se lakse dise. Nije do njih, do mene je. Skroz sam postalla odvratno netolerantna glede raznih stvari.
Citam Poetiku. Dobraaa. Tako kazu za rakiju kad se tek sjuri niz grlo. Oni sto je vole, jel te.
Nesto se opet puca sad bas, slavi. Nijesam u toku. Sta je to?
Vruce, vrelo. Nemdajuce. Rad, etc.

Objavio mojmentalni_kung_fu u 14. jun 2007 20:08:00 | 5 komentara

pon - 11.06.2007

I onda shvatim: prasino, hvala ti

Nijesam znala sta da radim.

Kako da se uravnotezim.Bilo je zagusljivo, soba mi je vise nego ikad licila na kutiju sibica.

Najbolje bi bilo kad ne bih imala knjige, garderobu, sve te police, vitrine, radni sto...

Najbolje bi bilo kad ne bih imala sebe, ispada.

Gusi skroz.

Hocu kucu, hocu bastu, hocu kafu i nebo.

Hocu single life.

Jos samo malo.

Onda sam krenula da spremam. Temeljno. I na koljenima, cisteci ispod kreveta ko zna sta, usisavajuci, osjecala sam se skroz jadno. Zenski patrijahalno. Izgleda je zaludu sva pamet, od krpe i motike se ne moze uteci. Mrzjela sam se. Jeste me tjesio David Bowie, ali slaba vajda. Cinilo mi se, ako me neko bilo sta priupita, dohvati po ramenu, ubicu ga.

Mrzjela sam zensku sebe, zenu sluskinju, ponavljanje, jer prasina ce se opet pojaviti, taj beskonacni proces glupi.

 Iako ne radim za drugog, ali eto me, crnchim sa krpom!!!  Ne moze to svako.

Bacila sam sedam kesa raznih dokumenata i gluposti iz proslih zivota. Tri, actually.

Ostalo je par svesaka i papira. Cisto da se sjetim, sebe od tada.

I onda sam ubacila sumeci c vitamin i shvatila da sam zaista napravila zivotno spremanje. Katarza.

I smislila sta cu.

Sve to juce.

ned - 10.06.2007

Aktualije again

Ides na koncert Rollingstone-sa?

Ne.

Kaze on meni: pa kako, to je stvar opste kulture.

Je li?

Pa to je sad i vise nikad, to je spektakl.

E pa...Uopste mi nije palo na pamet da idem. Ne slusam ih inace. Nije da ih mrzim – ne smetaju mi, hah, ali nijesam fan. I ne palim se na fazon – bice na tv-u snimak koncerta za deset godina i ja cu klinki da kazem: e, vidis, bebice, odje ti je majka bila.

Sta da radim, nije mi to fazon. Ne ide mi se da bih bila vidjena. Ne ide mi se zato sto su Kotrljajuci tu ispred nosa mi, pa jebi ga, kako to da propustim. Moze li to da se postuje?

Kapiram da ispod 150 e ne bih mogla da prodjem za sve to, a sto da idem ako mi se sasvim ne ide. Voljela bih da vidim sav taj narod i ludilo. I nista vise. A mislim da je cijena prevelika za ludilo i narod vec pomenuti. Opet velim, meni. Prije bih dala i tri, cetiri puta vise pa otisla nedje u komsiluk ako bi se pojavio, recimo, Cohen...On mi prvi pada na pamet. Prosto mi nijesu zanimljivi. Na koncert nikad nijesam isla zbog vatromata i zajebancija, nego zbog muzike.

Jesam li jedini nenarodnjak u Cg koji tako razmislja, bas me zanima J...

Eto, da su U2, pa i da odem. A ovo  je sve osim muzike, meni...

E sad, ako mi padne odnekud 1000 e, nija frka J ...

sub - 09.06.2007

Tabloidno - glupoidni

Kaze Bilja: Britney sad moze i covjeka ubiti, zaludu joj. Paris je glavna.

Zajebala sam tenis i danas, izasla. A i suncano je bilo, KONACNO. Blejala poslije u nebo, kroz granje, u parku. A prije se druzila na veliko.

Majka je spremila super rucak, zato mi je sad muka.

pet - 08.06.2007

Ona sto kvari. Zabavu.

Kako je lako svima zivjeti kad ima masovne zabave.

Tada sam jos usamljenija.

Masovno se gleda tenis. Nece niko sa mnom vani. Nesto ne bih sama, vrlo je jesenje i depresivno. Probudila me grmljavina i pljusak kao u najboljim novembarskim danima. Iskljucih lap. Drugi put za nedelju dana, a nikad u poslednje dvije godine.

Svi gledaju tenis, juce, danas.

A ja opet perem sudove, ogromno brdo.

Ponavljam – biti sam u vrijeme velikih maskenbala.

Klaustrofobiram.

čet - 07.06.2007

Tako mi doslo

Sto sedamdeset osme nijesam imala petnaest? No se tek rodila. Eto, ne trazim prije i vise, makar tada i toliko. Danas je sve, nekako, fake. Sjedim i mislim koji cu bolji lap top kupiti. Prebacujem fotke sa digitalca, sms- ujem se. Hi – fi life. Jebeno. Nikakve drazi. Odem do mora za sat i malo vise, vratim se. Mozda New York?

Ruzno je sto se juri jace i vise, brzina raste. Odjednom – plavi krug a u njemu zvijezda.

Sta bi, kad?

E...

Do poslednjeg daha

 Bio je nekako sav nakrivo,
tako i hodao
tako i školu učio
i baš se nekako mučio da dokaže
da ima i važnijih stvari na svijetu
na primjer u pubertetu kad su svi rakiju u Vinkovcima pili
Kašim je gledao Belmondove filmove,
i u Slavonija hotelu
u nekom starom očevom odijelu,
naručivao čašu hladnog mlijeka
Vucibatina neka
sjećam se
htio me tući
(jer ja sam oduvjek bio kao neki poeta)
a Kašim bi onako iz zaleta pomeo dvojicu trojicu,
zatim poravnao kravatu
i rekao najmirnijim glasom na svijetu
Šta si se usro od straha,
pet je do osam
hajde da gledamo "Do posljednjeg daha"

Proljeće u našem gradu je bilo
kako se kaže
puno sperme
Znali smo kolektivno drkati,
onako majušni brkati
zavaljeni u šanac ispred protine kuće
oko nas žbunje i neko trulo pruće
a Kašim
oca mu mangupskog
odjedared odnekud izroni iz mraka,
i u par koraka stvori se nad nama
on i s njime prva dama
znali smo je iz komšiluka
Ajde kaže da vidim ko će dalje
dajem samo za pare
a njemu onako zbog nečeg u zraku
može taj svaku ako bi htio

A Kašim bi se samo nasmijao i rekao
Ne diraj mi kurveštino drugare
može te povaliti baraba svaka
Pet do osam majku mu
odoh da gledam "Do poslednjeg daha"

Ljeto u Slavoniji u mozak zapeče
ne vidi se ništa od prašine
Kašime
tako smo se znaš
zvali nas dva po nekom detektivu iz X-romana
Nećeš valjda i ti ko ovi vodozemci
da ladiš muda u Barutanu
hajde sa mnom u Staru pilanu
da vadimo gliste iz piljevine

Sjedi tako na starom biciklu i otpuhuje kolutove dima
al' zaistinski
ne ko ova druga raja
on ga povuče bogami iz jaja
I sjednem tako na štangu ispred njega
bos u kratkim hlačicama
a on sav obučen u crno
i cipele crne
na bosu nogu

Vozio je polako
nek vidi
kaže
svatko da smo drugari
Još samo nam Belmondo fali
Da skupa vadimo gliste na Staroj ciglani

Bila je u našem gradu i jedna mala s pjegama
mi smo kao bili u nekoj shemi
ma vraga shemi
bili smo do ušiju jedno u drugo zaljubljeni
a Kašim joj
znaš ono
svake zime nove rukavice donese
šeretski se nasmije i kaže
Ti mala čuvaj se
i ne izlazi suviše na zimu
možda ćeš jednom igrati na filmu

Od tada je eto mnogo minulo ljeta
i ja sam danas kao neki esteta
filmom se bavim i ponekad pjesme pišem
al' nikako da zaboravim te moje Vinkovce
i moje blage ravnice gdje smo Kašim i ja
od jutra do mraka
živjeli život
do posljednjeg daha

A neki dan
eto
stiglo mi pismo
pišu da Kašima nema više
poginuo je negdje u blizini Mirkovaca
Pitam na kojoj je strani bio
Nije taj kažu uniformu nosio
nekog je klinca na biciklu vozio
nekog bosonogog dječaka
kad ga je metak pogodio
Sunce ti kalajisano
kažu
ko kaskader na filmu je kroz zrak poletio
i na onu prašnjavu mirkovačku cestu pao
zatim se malo pridigao
i onom dječaku nešto na francuskom šaputao
I još kažu
zadnjim snagama
nekako naročito kravatu poravnao
a onda
palcem desne ruke
kao Belmondo
lagano preko donje usnice prešao
do posljednjeg daha mon ami
Do posljednjeg daha

Rade Serbedzija

Vrapci

Oko pola sest jutros, saljem sms Zeljki: Cvrkucu, jebem li im mater.

A ona ce: Po sto puta.

Vrlo je stresno kad insomnicar cuje javljanje jutra. I to horsko. Ali briga njih skroz.

Sove i kokosi

Sentishi na radiju, uzivanje i mir. Ko je lud sad da spava? Ili da ne spava?

Nemam odgovor. Sad je tako.

Da znam da mjerim, napisala bih koliko je tacno metara udaljena zgrada prekoputa. Ovako, blizu je. U njoj na petom spratu zivi neka zena. Stara. Kojoj je ocigledno dosadno. I onda sretne moju majku i kaze joj: Au, Kato, je li bilo sve u redu juce kod vas, vec u dvanaest su bila iskljucena sva svijetla...

Jednom da je i moja porodica umorna i krevetari. Prije dva. Pa bacamo u cudo vjernu voajerku.

Koja je naglasila da kod nas najduze ostaje upaljeno svijetlo, uvijek.

To je komsiluk. Dosadno babi pa se bavi okolinom.

A tada sam bila van grada, na to nije racunala. Sad nema iznenadjenja.

Objavio mojmentalni_kung_fu u 7. jun 2007 3:17:00 | 1 komentara

sre - 06.06.2007

Da sam u srednjim godinama, bilo bi - klimaks. Ovako, obijest...

Ni u jedan dnevnik ovaj dan ne moze...

Tako je pjevao Vito. A ja asociram.

Kako lijep bijase april, a kako je sad. Slozih haljinu na haljinu, tako im lijepo u ormanu...

Danas kisa, vjetar, sunce, kisa...Dosta vise.

Opet zaspivam u zoru.

Uzas.

uto - 05.06.2007

Ne zanima me

Setkam se prije nekoliko dana sa Anom, kad, ispred mene ona. Drugarica iz srednje skole. Gledamo se, osmjehujemo se. Cudno. Ja u onoj tuniki kupljenoj u second hand`Shmizli`. A ona, klasika, plus dvoje curice. Znam da su njene.

Za neupucene, a to su svi: Od mene su ocekivali dvoje klinaca, jer jesam bila luda i sve to, ali se zaljubih i igrah po pravilima, donekle ;)...A ona je bila u fazonu psihologije i filozofije. Od toga ne bi nista...

I nijesmo se vidjele dugo. Nemushta neka prica. Osjecam da me gleda od glave do pete, skenira. Ako, nece mi biti nista. Onako, zbog vradzbina, poslije cu se povuci za kosu i gotovo.

Pa sta radis, itd. Ja nju ne pitam jer vidim.

- Sad nam je deset godina mature, proslava je 15 – og juna, ona ce.

- Jel da? A mi bijasmo neko super slozno odjeljenje?

- Pa ne bas.

- Eto vidis. Znas kako, uopste nemam zelju da budem tamo. Prenesi organizatorima i ne cimajte me.

I tako. Taj stav nije od juce, nego od prije deset godina. Odjednom su se svi povampirili, pa me pozdravljaju, zovu. Jebite se. Vjestacko, kao i onda sto je bilo. Samo smo sad matoriji, pa se igraju igre u rukavicama. Svadbe i dalje ne volim. Nije moj fazon. A prijatelja imam, i tada i danas, van odredjenih teritorija, skole, posla, i sl.

I da, skroz sam se identifikovala sa prsnutom – tek kad vidjeh njenu djecu, skapirah da smo generacija...Au.

Ajmo svi u Nedodjiju...

pon - 04.06.2007

Ehe

I onda sam rekla sebi: neces ga majci tako, nenenene. Skinula tu ruznu prljavu plavu pidzamu sa zirafom. Ubacila se u najdrazu trenerku, em udobna ,em seksi, kud cu vise...Kliacil jedan, e vitamin jedan, c vitamin jedan. I, na pranje vesa. Da se dokrajcim posteno.

Dobro je proslo. Fenomenalno, odlicno. Opet imam ponesto da obucem. I do Zeljke na majusnu kafu.

I treba da ucim. O zemljo, meni se uci!

Prehladicu se ponovo ujutro, ali sad znam da cu i ozdraviti popodne. Zivio kliacil! Penicilin! Smrt fasizmu, sloboda antibioticima!

Objavio mojmentalni_kung_fu u 4. jun 2007 22:09:00 | 6 komentara

Nije ovo nista

Stvarno je prehlada glupost jedna. Ne da mi da jedem, ne da mi da izadjem, ne da mi da budem opasna i zla. Samo krepana i kenjkava.

U pidzami all day long. Prosula sam supu po njoj.

ned - 03.06.2007

Kold kot mi

Nemam pojma dje sam se ogrebala palac lijeve ruke. To stoji vec vise od nekoliko dana, manje od petnaest. Sad sam oljustila onu krastu koja se stvorila. Oduvijek to radim.

Sjecam se koljena, izubijanih, i uzivanja u ljustenju, uzivanja u bolu koji sama sebi priredjujem. Svjesno. I cekam da vidim sta ima ispod. Sta ima unutra. Ispod koze. Kad ono, obicno meso, kao bilo koje zivotinje koju zakolju i okace. Crveno meso.

Tako da bi mi sad bas trebala mast koja se zove Neosporin. Neka amerikanska, super od nje zarastaju rane. Fizicke. Ne znam dje sam ovo zaradila. Ruzan je oziljak. Ne ide uz mene. Njezne ruke. Oziljci na dusi.

Otkrila sam Jeff Buckley-a.

Seljak je seljak, gospodin covjek. A ovo...

Desava se toliko gluposti, da je film mala maca za zivot. I teatar isto. Dovoljno je, kao Vuk Karadzic, da slusam i da pisem. A poslije se cude Zivku.

No, necu o tome sada. Makar ne sasvim.

Ja se zakacim za lapicu, bavim se odje i svuda, pa ne cujem i ne vidim. Kaze mi Bilja, jesi li cula kako neko psuje prije.

Ne ja.

Zivimo na petom spratu, nesto je lupilo o roletnu, onako, dobro.

Neko je fino srucio raznog smeca s prozora. A dva su sprata iznad nas, dvije familije. Jedni od njih sigurno jesu. Vajni fakulteti, gospoda.

I onda  su klinci koji su bili ispred zgrade poceli da psuju i da se zgrazavaju. Nije ovo preferija, pa kao da ih opravdam. Kao neki centar grada. I dvije hiljade i sedma. Leti smece.

sub - 02.06.2007

Neke stvari i tako to

Eto me na Cetinju, jedanaest ujutro. Dakle, kasno sam legla. Dakle, rano sam ustala. U Podgorici u kombi ulaze tri casne sestre, dojchlanderke. Nasao se vozac u cudu. Neka sto su strankinje, pa mora da se i nogama sluzi, no jos u onim njihovim haljinama. Zaprepastio se tim. A one skroz vedre i blesave.

Kako mi se spavalo. Jos sam se i smrzla, zaboravljam da je Cetinje varalica. Zaludu je blizu moru. Setala, sat vremena sam imala slobodno. Mnogo tipova sa velikim glavama. Mnogo stranaca.

Eto me na cetinjskoj autobuskoj. Hm, dje cu? Vala je glupo da ne vidim more, kad sam mu tako blizu prisla, disem mu u vrat bukvalno. Ma, odoh ja za Kotor, nema veze sto sam poluprehladjena, tenzicna po sebi i mnogooo umorna.

Kad ja tamo, a Zoricina cimerka ujutro brani diplomski. Druga se udaje za dvadeset dana. Zorica juri neki posao. Ja isto jurim ono nesto...Au, jeb`o te bog, svaka luda na svoj nacin. Ajmo malo do starog grada, hocu da se dotucem.

Kupila sam haljinu! Rekla sam, znala sam. A i stres se najbolje tako lijeci.

Mnogo stranaca, opet kazem. Bukvalno je u Kotoru vise njih no nas po kafanama. I da, pravi se setaliste na rivi. Ne pamtim da se poslednjih sedam – osam godina ista renoviralo, tako, ozbiljno.

Turisticka drzava postajemo. Wow.

Djedovi neki dobacuju. Dada, nijesu svi fini i sjajni, ti turisti. Svasta izmili iz ovih krstarecih solitera.

A danas vruce, vrelo. Opet lutanje i zamalo da zakasnimo na bus.

Mnogo sam umorna. Odavno nijesam spavala. Samo spavkala, zavaravala se.

Kad bi more bilo tip, zavela bih ga i ne bih ga nikad pustila. Moj savrseni muskarac.

E...