MOJmentalni_kung_fu: 9.2005.

pet - 30.09.2005

Milica

Koliko pameti i bijesa u tom stvorenjcetu. Obijesna mala pamet. Dosla je i pregledala sve kutije sa bizuterijom, probala sve moje cipele, sesire, esarpe, haljine. Pravila kombinacije, slagala boje, pitala za misljenje. Onda je uzela digitalac od oca, otisla u hodnik i poslije petnaest minuta se vratila isfotkavsi sve cipele. Onako, za sebe :). Voljela bi da ima sve to sto imam ja, velikim joj se to sada cini. I da izgleda kao ja, da budemo jednake prosto. Iz tog razloga me sigurno i voli i mrzi. Tata i mama su joj nikakav autoritet, bilo koju igru lako provali i zezne ih da se prosto ne snadju. Bilja joj je samo drugar u igri a mene precutno postuje. Mozda zbog one setnje Beogradom, kad sam odlucila da roditelje castim danom samo za njih a nju izmorim maximalno. Uzivale smo u Platou, Mamutu, Mangu :)...I Meku, po njenoj zelji,za kraj. Zaspala mi je na krilu, u busu. Milica ima sest godina. I, ipak jos neke stvari ne zna :).

Uzela je mog medvedica malog plisanog sa roze suknjicom i igra se sa njim.Tu smo ja, Bilja i njen tata. Skida mu suknjicu, jer nesto mora da uradi, a ja govorim: nemoj Milice, sad ce misliti svi da je musko. Razmislja malo, odgovara: nece, vidis da ima rozu mashnu i dugacke trepavice. Ja tu imam pokvarenu asocijaciju, i ubacujem buvu drustvu rijecima: A, nema veze to, mozda je gay medo:). Svi se smijemo gromoglasno. I ona. Milice, znas li ti sta je to gej. -Ma, nemam ti ja pojma. I nastavi sa igrom, shvatajuci da je nesto vazno ali ne pitajuci nista. Pametno moje. Taman sam zaustavila da objasnjavam, kad je tata rekao: mislim da je prerano, moze ona jos bez toga. Dobro, tata, izvini, ja se zaboravila :).

Moze klinka pomisliti ako vidi drugove da se ljube u obraz pri susretu, da su pederi. Generalizacije. :)

Objavio mojmentalni_kung_fu u 30. septembar 2005 23:12:00 | 1 komentara

Slucajevi

Nemam tacnu predstavu o tome sto ce biti sve u ovom postu, ali neka ideja je tu.

Bijah danas po gradu. Pice i setnja i surfing po buticima sa prijateljicom koju odavno nijesam vidjela. Nekako ne mozemo da uskladimo termine, uvijek neke obaveze ili shitovi sa moje ili njene strane. Ona je ok cura. Da kazem `moderno`, situirana je :). Tata je lovator, nijesu debili, fakulteti su tu, itd. I ona je pametnica, pri kraju je faksa, Izgleda pristojno, vise lijepa no prosjecna. Njene oci su skoro mrtve, rijetko sijaju, svuda su teskoce, tesko je bilo kad nije imala tipa, tesko je sto ga sada ima a nijesu u istom gradu, iako je to pola sata avionom koji moze priustiti...Je li to nesto u genima? Koji je djavo? I, nije ona u depresiji, nene. Tako kaze. Kupujemo nesto, pola sata ce da mozga da li da uzme ovu ili onu olovku za oci, iako su zajedno neka sica od novca...Nadam se da nijesam losha osoba ako nekad nemam nerava za sve to.

Slucaj dva ima zavrsen faks, upisane postdiplomske studije, svoj automobil, skladnu familiju, opet intelektualci, ima i dodatni posao, i opet pametnica. I uzasno je nesigurna. Sve sto kupi mrja biti markirano, brendirano, kako li vec. I onda ce se diviti mojoj chinese somot jaknici, i cuditi se kako to da mi je torba tri puta skuplja od jakne, a opet je nosim...I i dalje biti jos nesigurnija...

Obje mi zavide. Jedna priznaje a druga ne moze da sakrije. Ne znam bas na cemu?! To i kazem. Na energiji. Ha! A nemaju losu dusu, posebno prva, prijatelj je, ipak, i ja joj gledam kroz prste. No, nase svakodnevno sretanje bi me povelo six feet under. Sjebu me.

To be or to go

Dvije nedelje sam ovdje, u rodnom gradu `stacionirana`. I vec mi dosadilo. Neradnici samo nekud lutaju. Bih petama vjetra. A sajam pomjeren za 25-ti.Prije neki dan sam kukala kako ne mogu ici jer ce biti 15-og. Cudna sam ja meni.

Uhvatila me jesenja shopping manija. Sto cu, ili jedno ili drugo. A drugo mi sad ne moze biti. I potrosih sve rezerve, koje su poslije morskih izleta cijeloljetnjih, bile na crvenom. Neka sto potrosih, no se i pretrosih. Ali idem nekako na sajam. Ovo ja sebe ujedno hrabrim i pravdam. Jos ako vrijeme bude kao i prosle godine, pa da uzivam na suncu i na 30-tak stepeni u halama sajma. Divota.

Mozgam

Pomislih: mrzim sto sam zensko kad moram da skidam sminku zvanu mejk ap. I onda se sjetih. A gejevi su musko pa jel njima krivo sto su musko kad skidaju sminku;)...Jes, sad ce svi strejtashi reci `oni nijesu muski`. A no sta su? Zabe?

Htjela sam reci, kako mi se to desilo da jednom ne pomislim jache;), nego onako, jednostrano.

I neki mushki, makar se tako zvali samo zbog pishe, skidaju sminku u ovom momentu. Ne racunamo scensku i studijsku.

Tresomrz

Prichinje mi se da cu zaspati. Onaj fini osjecaj, odavno nije navracao. I ajde, jednu noc i prije tri to cudo da se desi, smjestih sebe u postelju. `Uhvati neku sretnu misao, kao Petar Pan...` Cujem, zaskripase vrata. Mrak je u stanu, ko je sad. Medjutim ,zaskripase i prozori, poce ormar da igra. Prva pomisao, ko ti je kriv sto kupujes ovoliko knjiga. Pisalo bi: ubile je knjige. Teske drvene police iznad kreveta ne bi prezivio niko. A Biljana, usplahirila se totalno. Dala sam joj jednu bombonu sad, neka je malo, da je opusti. Sta drugo da radim poznatom fobicaru zemljotresnom.

Bilo je to prije pet minuta i bio je kratak ali jak zemljotres. Ja se opet nakacih, dok mi se ne prispava. Kad ce to biti? Pojma nemam. Ona sretna misao je utekla, ipak je ovo peti sprat i nije nimalo sigurno. Nece se, valja, ponoviti. Scary :(.

Umjesto rituala

Izmoljakacu ih nekako, ipak je u pitanju potrosni materijal. Jutro je bilo sparno, ne znam koje po redu koje govori da bi covjek trebao biti rodjen kao vodozemac. Ovako se samo znoji, ali se na zalost ne topi. Kafa? Ne, caj od kamilice, bez secera. Dio jutarnjih novina, onaj nezanimljiviji koji nije toliko trazen, kulturni dodatak. Znam da me svi posmatraju, iscekujuci. Polako, caj I ja na plus trideset pokusavamo da odlozimo stvarnost. Desetak minuta izigravala sam pravu Amerikanku u Parizu. Farewell kulturnom podizanju, do sljedeceg vidjenja.
Plava posuda je na starom mjestu. Standardni clan nase vesele zajednice je vec godinama. Sanjala sam je.Ovako je bilo: Uzasna hladnoca cinila je da pozelim necije nestajanje. Zatim se pojavljuje Silvija, klasicno materijalizovanje podsvjesne zelje. Nije ostavila mnogo vremena za premisljanje. Otvarajuci vratanca sporeta, uzela sam je I ubacila silovito, sa obje ruke. Plasticno umiranje razlilo se po cijelom stanu, dlanovi su me bridjeli, kao da je njihova povrsina gorjela zajedno sa zdjelom, ostavljajuci me da se hvatam za namjestaj, bjezeci od zlog duha. Silvija, zacudjujuce smirena, lebdeci iznad mene, rekla je jos samo ovo: trebalo je, trebalo je…Moja nije bila plava ali sam je bacila cim je Ted izjavio da sam sada, najprije domacica I majka, pa tek onda… Budenje je donijelo saznanje da Silvije nema na mom plafonu. Posuda je, pak , bila tu. Moram napomenuti da smo prvo imali crvenu. Ona je zaista zavrsila razlivajuci se, ali na komsijskoj ringli. Bez mnogo buke stigla je zamjena… Uporni pogledi prenuse moje misli iz razmatranja ovog zivotopisa. Koliko ih je samo, stresam se i ustajem. Pocinjem razvrstavanje: kriterijum je omrazenost pojedinih komada. Recimo, isto kao i kod kolaca koji morate pojesti da ne bi uvrijedili tetku. Ne znam za ostale, ja prvo zavrsim sa manje interesantnim dijelom, onim bez krema.

Navlacim rukavice, otvaram slavinu I pustam da vrela voda ispuni unutrasnjost posude.

Ciro ili ti Cira

Kako divno provedene nedelja. Ja pijem prvu kavu u 14:00, ja citam,ja uzivam u osamljenosti, pa u drustvu, perem ves na ruke - moralo se, nijesam odavno. A opet djeluje prociscujuce nekako. Ja uzivam gledajuci nove shminkerske polu-cizme (sta cete, zensko) koje za veliko cudo, nijesam ja platila. Mama, poslije 100 godina, hvala ti :))). Zavrsavam porudzbe za ovu nedelju, kalkulisem,zovem. I cijelo vrijeme slusam raznu muziku.

Ludi papagaj je opet poceo da urlice. Sta mu je? On i otac su se danas super slagali. Nosio ga je do prozora pa su zajedno mjerkali zgodnu komsinicu. Nije krishtao previse. Onda su bili jedan pored drugog u dnevnoj, nijesu me smetali. Sad je ostao sam i eto ga, zauvija.On je sestrina nadleznost, precutno, jer je velika ljubav u pitanju. Hm. Jes, ona vazda zna razlog za njegovu uznemirenost. Kako da ne, razmazeno pernato cudoviste. I, prilazim mu ja, on na omiljenom stolnjaku u kuhinji, sad kulira. Cim me je vidio, prestao je. I hajde,da mu dodam posudu sa hranom, jer je toliko glup da se ne umije sam uvuci u kavez. Uzimam posudu, ona se razdvaja na pola i sve se prosipa po kuhinji...

I sad moram da usisavam to. Ispsovala sam ga. I eto ga, put do pakla zaista je poplocan dobrim namjerama. Kush, majmune jedan,necu vise da ti prilazim.

(ne) kupujte...ignorisite...ili obrnutim redom

Htjela sam opet da kukam kakvi su ljudi, koliko imaju hiljadu lica, kako znaju da te ogovaraju iza ledja, racunajuci da neces saznati. Saznas i odvratniji su ti jos, a oni, ne znajuci, prilaze i sve fino. I iskuliras ih prosto. Sto raditi? Mijenjati nekog, ne daj boze svadjati se? Ne pada mi na pamet. Ignorisanje je majka.

Jadno je sto su ovi matoriji jos gori, tesko prezivljavaju poraz. O tome se ovdje radi. I dosta.

Pisalo po novinama i nekim portalima kako je Bajagin album ok, bolji od proslog, njegovo zrelije izdanje, itd. Rekoh sestri, aj kupi pirata, da vidimo. Sreca sto je dala samo jedan euro, prezivjecemo taj gubitak. Al` cd vise slusati necu. Koja propast! Pa Yu grupa nova je za njih zlato.

Na mom stolu, sada

Plava lampa koja diskretno osvjetljava sobu. Bija je sa jedne strane naslonila na nju Oriflame katalog, da joj ne bi svijetlo dodirnulo glavu. Spava. Drvena masivna narukvica, snala za kosu, malecni narandzasti kalkulator ili ti digitron, kako meje mama naucila. Slonic u autu - igracka iz kinder jaja, suncane naocare, mobilni, prazna casa koja mi je dala vodu, hemijska olovka, cetka za kosu,`Cipele buvine boje` Ljubice Arsic, blok sa dugovima, mojim i tudjim, 4,5 e u novcicima, pinceta, Nivea voda za lice, komp u sredini, printer zvani kutija za `ljeb jer tako izgleda, mp3 Leonarda-a Cohena,Cafe Del Mar volumen nueve, Fervex (odakle on?), zelena i roza fascikla, ispitna gradja, sat koji je prestao da radi, previse je ronio. Jos dvije hemijske olovke. Dvije naljepnice - Golf Assocciation Of Montenegro, dje cu sa njima...Svira Yu grupa - Od zlata jabuka. Volim tu pjesmu, ni nove nijesu lose. Mada nijesam ja kupila cd, ne bih ipak. I moje noge na stolu, tako mi je najljepse...

Ko tebe kamenom, ti njega antristresom

Sve mi se cini da cu postati jedan od likova iz Stojanovicevog `Carlstona za Ognjenku`.

Tipovi u ovom gradu skroz su jadni. Sve da se smislim na sto nacina, postoji samo jedan na kome bar mogu, recimo, oci odmoriti. Sta drugo, jace, nema sanse...Njemu sam to i dala do znanja. Negdje ljetos. Zasluzio je, kad je simpa. Otpivsi gutljaj omiljenog gin tonica, usne su oblikovale `sladak si`. Sokirao se. I jos uvijek nije prisao makar da se zvanicno upoznamo. Jer, ipak je slicno drustvo u pitanju, zna on sve o meni... Nije klinja, nekih 35-6. Ali, tesko da su cg-orci navikli na bilo koju vrstu zenskog starta ukoliko nije pitanju neka radodajka...To je tako.

A ovo ostalo? Skroz ne jebu nista. I onda sjedis u kaficu i osjecas milion ociju koje su uperene u tebe, prate svaki tvoj pokret, skidaju te pogledom. A ne bih nikome da uzvratim, da ne daj boze ohrabrim, jer je to tracenje vremena...Guts imaju samo budale jer one nemaju sta da izgube...A ovi i dalje svrsavaju samo gledajuci. I uz pomoc desnice... To je tako.

Mo(j)mentalna nije bila par dana u gradu, zna se zbog cega i onda se malko odvikla od svega o cemu vam pise. I sad kuka kao da je otkrila put za Indiju umjesto Amerike. Ne podnosim palanku i `gradjane` joj.

I vracamo se ja i Mira, provocira ona mene sto sam ignorisala nekog blesana kad je dobacivao, i krenema da je kao gadjam omiljenim sokom, nosila sam ga. antistres se zove, sargarepa i malina. I tako ovaj post dobi naslov.

glupi post

Obukla sa zimsku pidzamu. Plava je, sa medjedom nekakvim. Jurila sam tada da nadjem sa slonom ali nema. Zimska pidzama je topla. Ali ovo je septembar ljudi!!!

Bijesnaaaaaaaaaaaaaa

Kakav dan. Ma nema tu ni d od dana. Pazi se, ne ustaj, boli, mrzim vas sve, jebem vas sve po spisku, ocu napolje, na kavu, ocu da jurim one sto mi duguju pare, ocu da se feniram. Kurac.

Kisa pada, nemoj golih ledja da sjedis tu, bice ti gore. Muzika pojacana, Divlje Jagode.

Uhvatih se Ljubice Arsic, imam vise njenih knjiga,pa stalno citam poneku pricu. Dobra je, pomaze. Evo je Zeljka, slicna mi, uze da se blesavi, rasturi malo moje raspolozenje pripravno za pickaranje. Lezi i ona. Kisa napolju. Dozivam Bilju, kuvam nam kavu. Eto, ja dobijem od sestre kavu onda kad sam nesposobna za istu. I mrzim onda tu kavu. A volim da brinem o sebi. Kad sledeci put budete nesposobni, onesposobljeni, ako se pokvari koji sraf, budite jaki i koknite se. I onako ta sranja, raj, pakao, to je iz crtanih.

Gledamo fotke, serinjamo, dosadjujemo se, dolazi Mira pa onda trojka sve isto radi.

Odvratan dan, kad vam kazem. Posebno kad moram da mirujem. Ja da mirujem, nema gore kazne!

Evo, radim to, prebacila sam se na stolicu, cus da lezim cijeli dan, how yes now. Jedino na sta sam pristala je to neizlazenje vani.

I obukla sam majicu ispod majice, zvanu trik majicu, i to moju omiljenu rozu, da malo ublazi kobno saznanje od koga se ne moze uteci. DOSLA JESEN!!!!!

Malerka

Cijeli dan juce van kuce, danas se kao proljepsalo vani,aj da izadjem,vazi, poslije cu, dok odu gosti, dok pomognem malo, budem vrijedna.

I cim ja napravim to svetogrdje, ne poslusam sebe no budm dobra drugima, desi se nesto. Ukocila su me ledja, davnasnja boljka. Zadnji put je Marija dolazila na Badnji dan i dala mi koktelcic, zato sto sam jurila cijeli dan po gradu, lagano obucena i uvece platila. Ali koji je onaj sad?! Popila sam nesto, mozda prodje do ujutro. Malo sjutra. Vidjecemo.

epilog

Ipak ja ne odoh, kisa nije popustala pa sam za promjenu, popustila ja. Moze biti da sam zaista omatorila, nije mi se izlazilo da pokisnem kao kokos, pa da onda onako znojava izletim iz sale i navucem prehladu. Jer je dan pravi kasno jesenji. Casna pionirska. A sto je najgore, otisla je moja maman sa prijateljicom, jer Kemal je njen zal jos iz studentskih sarajevskih dana...I brat, koji me zivka svako malo i muci me tako...Jebem li ga, nijesam mogla da idem,stvarno. Ususkana u udobnosti svoje sobe, slusala sam Cafe Del Mar i gledala morske fotke i evocirala. Ocu da se vratim, buhaaa.

Kisica...grrr

Lije cijeli dan nenormalno, ludacki. A danas dan oslobodjenja grada, pa vlast organizovala proslave razne i vrijeme im sve to sjebalo. Veceras je koncert, pjevace Goran Karan, Kemal Monteno i sta ja znam ko jos. Radi njih dvojice vrijedilo bi otici, iako nece biti na gradskom trgu,kao sto je planirano, vec u sportskom centru...I to mi odmah oduzima dio ugodjaja...I jos ne znam kakvo ce biti vrijeme kasnije, kako da odem, u cemu da odem, oce li mi trebati ribarske cizme...fuck.

Meze

Danas je 18-ti rodjendan sinu jedincu. Moj je brat. Majka je u stanju blage kome bila cijeli dan,a tako je otprilike uvijek kad nam u kucu dolazi vise od troje ljudi. Tremasica je zena,sta da joj radim. Nista. Ali necu da ona mene izjebe u zdrav mozak tim svojim stanjem. A obicno se to desi. Iako je torta narucena i nema nesto da se sprema i pravi. Zato sam se prvo opustala uz Sade, a onda uhvatila u kostac sa sirom koji treba da se slozi tacno onako kako je ona umislila, a posto ja to ne uspijem,jer,jebe se meni za sirski poredak, onda se pokacimo;Mene si nasla da ti pomognem oko meze, ej. Pa bolje bih valjala selektoru fudbalske reprezentacije, iako o fudbalu pojma nemam.

I bila je guzva, proslo je ljudi, naravno da je sve bilo super i ok,a takvo bi bilo i bez njenog kukanja i lelekanja, kako ovo,kako ono, sta ce reci ovaj ili onaj, hoce li se svidjeti...Opusti se zeno.

Dobio je Vuk nekakvoga zlata a posto je dobio duplu narukvicu,ono kombinacija koza, guma ,sta li, i zlato, maznula sam jednu,skroz je cool/ Pa da i ja budem cool. I muka mi je, od piva,fante,slatkog, slanog, opet piva...itd. Eto tako.

Opustanje uz Sade

Vocke i mladunce

Ima nesto u tim breskvama, kajsijama i nektarinama. Najvise volim ove potonje. Njamam ih upravo. Voce mutant ali fini. Ne jedem ih mjesecima i sad cu tri. Ne znam za mjeru, pa to ti je. Nijesu preslatke. Onako, taman. Da bude i nesto srednje kod mene sa krajnostima. Razumijete li vi ovo :)?

Bila sam danas da vidim Milanu. Napunila je 12-og mjesec dana. Vise nije beba-zguzvana-zaba, vec je slatka curica koja svaki put zestoko testira moj majcinski instinkt. Cekala sam sat vremena da se probudi, onda je sisala jos toliko, i na kraju sam se fotkala sa njom polubudnom.

Ima super haljina, krivo mi je :(. I neke roze somotke sto se dolje stezu vezicom, ejjj.

Samo kazem...

Privikavam se na to da je ljeto gotovo,zavrseno, finito. I sad sam u nekom medjuprostoru. Najvise to mrzim u bilo cemu - stand-by. Posao, skola,emocije. Najgore je cekati i znati da ne mozes nista promijeniti, da ne zavisi od tebe. Bilo koja od ovih oblasti da je u pitanju, ili ne daj boze, da su sve...Zajebano. Sve se, cini mi se, malo po malo, ucim onom najtezem u mom slucaju, a to je strpljenje. Da ne moze sve odmah i sad.

Septembrovanje

Moze biti da svako od nas ima neki svoj mjesec u godini da mu odgovara. Kad vam kazem, moj je septembar, otkrila sam to prije nedelju dana.

Prvoga dana docekala je je kisa a ja sam donijela 38 temperaturu i sebe svu nikakvu. `Vi ste sami?` i cudan pogled recepcionera...Taj se trend nastavio tokom mog, ipak, kratkotrajnog boravka u hotelu. I svi su bili tako fini, smatrajuci me za rijetku a vjerovatno malo drmnutu zvjerku. A tek komentari domorodaca - onih domacih seljackih primjeraka,da ;)... `Kad li je ova Njemica dosla?` Nesto smo im ja i moja kosa i moj discman i moj sesir na to licili. I moja kosulja za plazu koju Bilja zove a la Pavaroti, hihihi. Uglavnom, dragi TFY sesir sam negdje zaboravila treceg dana. Bilo mi ga je zao,stvarno, ali sta da se radi.

I nijesam bila sama. Vrlo malo. Ima ih jos ciji je ovo mjesec. Opustena zezanja, kuliranja na brodu dok plovimo od Novog ka Zanjicama. Ili, prosto, ono sto ja zovem umiranje od uzivanja. Sjedim odvojeno, sa glavom na kojenima i gledam cas plavo gore cas dolje. Neki sentish u pozadini, of course...

Dane sam provodila ili u omiljenoj konobi ili na plazi pored. Pomalo u drustvu, kako kad, zavisilo je samo od mene. A oni, ribari, ronioci, razni likovi muski i zenski, jesu bili zanimljivi. Cula sam raznih zanimljivih prica, depresija, euforija...I rekla im svim da cu to iskoristiti:).

Vracala bih se oko sest i mrtva umorna isla na spavanje oko devet. Izuzev tri noci :). Ne, nije ono sto mislite.Samo konoba u gradu, fenomenalno mjesto koje vise nikome necu otkriti:)). Puno oridjinala. Najbolje je bilo sto su me svi ti likovi, a nekako je najvise muskaraca bilo, pazili kao nekog kucnog ljubimca :))).

Znaci, nema sad svih onih oda moru. Jer, osjecanje je sada jace i kompletnije, za neko ozbiljnije pisanje, moze biti. A i mnogo da vas o tome cijelo ljeto davim :).

Isla sam i do Kotora, ne moze proci dugo da ne posjetim omiljenu knjizaru i omiljenu slasticaru. I to je dio mog hedonistickog paketa.

I moja prva voznja nekog prevoznog sredstva. Sasvim slucajno to je bio brzi gumenjak, na potezu od Mamule do Rosa. I kuliranje uz Olivera bas tamo, na Rosama, sada bez fenseraje i ostalih...Kad se Knez Mihajlova vratila u Bg ;)...

Stigla

Pesma o Aninom povratku sa letovanja

Vratila se sa mora moja cigančica pocrnela
pocrnela kao afrička kraljica
baš me briga što je tamo na moru jednog
dripca iz Pančeva ljubila
sad je važno da se ona meni vratila
jer ima na moru opasnih morskih pasa
ima na moru mornara ima na moru alasa
mogao je neko kolena njena da mi otme
za spomenik u svome gradu
mogli su gusari mogli su mangupi da mi je ukradu
pričaj mi kako je bilo kako izgleda more
ima li more mlađeg brata je li more protiv rata
voli li more bure svežeg piva ume li more da pliva
kako ljube francuzi cigančice moja ljubljena moja ženo?

Branislav Petrovic

Nedelja pred put

Spakovala sam se napokon. Bih ja jos toliko toga da ponesem, ali ko ce to da tegli do hotela, hm. Maliciozni prognozeri mi govore da su padavine cijele nedelje. Ne brinem previse, naci ce se vec neka zanimacija. Krajnici su se smanjili, ok sam za sada.

Imperija uzvraca udarac!

Vani sam bila od 13:00 pa do sada, sa jednom pauzom od 20 min za tusiranje i presvlacenje. Kad se obaveze naslazu, plus druzenja koja MORAM ispostovati, dobije se dan kad cak i ja pozelim biti doma danima, ne gledati nikoga i ne raditi nista.

Nijesam se pohvalila, probudila sam se sa bolom u grlu i ogromnim krajnicama, pa sam uz sve to sisala nekakve neoangin tablete i pila antibiotike. E vala idem pa makar mi nebo palo a glavu!

Jelena i je obecala dvije knjige koje ganjam vec neko vrijeme, tako da ce gomila biti pozamasna...

Jos malo

Jos dva dana! Zaobisla nas je Katrina, valjda cu se vratiti ;). Zavrsavanje raznih poslova, glavobolje isto tako razne. I govorim sebi: isplatice se, isplatice se. Toplo je i fino, cemu se nadam sve do trinaestog avgusta! Kupila sam neki blesavi texas sesir, sad mi je najdrazi, tako da cemo se druziti na morju, obozavam ga.

I bila sam juce u glavnome gradu i bilo mi je fino i spavalo mi se u busu kad sam se vracala, kao maloj bebici,heheh.